Куантумрун

КРЕДИТ ЗА СЛИКУ:

иСтоцк

Офанзивно владино хаковање: Нова врста дигиталног ратовања

Владе иду корак даље у рату против сајбер криминала, али шта то значи за грађанске слободе?

Аутор:
ime аутора
Куантумрун Форесигхт
Новембар 15, 2023

Сажетак увида

Владе све више користе увредљиве мере хаковања како би се супротставили сајбер злочинима попут дистрибуције злонамерног софтвера и експлоатације рањивости. Иако су ефикасне у борби против претњи као што је тероризам, ове стратегије изазивају етичке и правне проблеме, ризикујући грађанске слободе и приватност појединца. Економске импликације укључују нарушавање дигиталног поверења и повећање трошкова безбедности пословања, заједно са појавом „трке у сајбер наоружавању“ која би могла да стимулише раст радних места у специјализованим секторима, али да погорша међународне тензије. Ово померање ка офанзивној сајбер тактици открива комплексан пејзаж, балансирајући између потреба националне безбедности и потенцијалних повреда грађанских слобода, економских утицаја и дипломатских односа.

Увредљив контекст владиног хаковања

Покушаји да се ослаби шифровање, било путем политике, закона или неформалних средстава, потенцијално угрожавају безбедност технолошких уређаја за све кориснике. Државни агенти могу копирати, брисати или оштетити податке и, у екстремним случајевима, креирати и дистрибуирати злонамјерни софтвер како би истражили потенцијалне сајбер злочине. Ове тактике су виђене широм света, што је довело до смањења безбедности.

Различити облици ових кршења безбедности које предводе влада укључују злонамерни софтвер који спонзорише држава, који ауторитарне државе обично користе за сузбијање неслагања, гомилање или искоришћавање рањивости у истражне или увредљиве сврхе, промовисање крипто бацкдоор-а ради подривања енкрипције и злонамерно хаковање. Иако ове стратегије понекад могу служити циљевима органа за спровођење закона и обавештајних агенција, оне често ненамерно угрожавају безбедност и приватност невиних корисника.

Владе су прешле на офанзивније стратегије за борбу против сајбер криминала. Министарство одбране Сингапура активно регрутује етичке хакере и професионалце за сајбер безбедност да идентификују критичне слабости у својој влади и инфраструктурним мрежама. У САД, домаће агенције за спровођење закона активно се инфилтрирају у дигиталне домене, као што је враћање криптовалута за жртве рансомваре-а, а напад Цолониал Пипелине-а 2021. је значајан пример.

У међувремену, као одговор на кршење података Медибанк 2022. које је открило личне податке милиона, аустралијска влада је прогласила проактиван став против сајбер криминалаца. Министар за сајбер безбедност најавио је формирање радне групе са мандатом да „хакује хакере“.

Ометајући утицај

Офанзивно хаковање владе може послужити као моћно оруђе у одржавању националне безбедности. Инфилтрирањем и ометањем злонамерних мрежа, владе могу да спрече или ублаже претње, попут оних које се односе на тероризам или организовани криминал. У свету који је све више међусобно повезан, такве стратегије могу постати саставне компоненте одбрамбених механизама једне земље, који се све више мењају на мрежи.

Међутим, увредљиво хаковање такође представља значајан ризик за грађанске слободе и личну приватност. Хакерски напори које спонзорише држава могу да се протежу даље од првобитних циљева, нехотице утичући на треће стране. Штавише, постоји ризик да се ове способности злоупотребе, што доведе до неоправданог надзора и упада у животе обичних грађана. Као резултат тога, кључно је успоставити свеобухватне правне и етичке оквире за управљање овим активностима, осигуравајући да се оне спроводе одговорно, транспарентно и подложне одговарајућем надзору.

Коначно, увредљиво владино хаковање има економске импликације. Откриће хаковања које спонзорише влада може поткопати поверење у дигиталну инфраструктуру и услуге. Ако потрошачи или предузећа изгубе веру у безбедност својих података, то би могло утицати на раст и иновације дигиталне економије. Хаковање које подржава држава такође може довести до трке у наоружању у сајбер способностима, при чему нације улажу велика средства у офанзивне и одбрамбене сајбер технологије. Овај тренд би могао да подстакне раст радних места у АИ и машинском учењу, етичком хаковању и решењима за шифровање сајбер безбедности.

Импликације офанзивног хаковања владе

Шире импликације увредљивог хаковања владе могу укључивати:

Владе одређују посебне агенције за борбу против сајбер криминала и развијају стратегије за заштиту основне инфраструктуре.
Пораст атмосфере „државе надзора“, због чега се грађани осећају несигурно и изазива широко распрострањено неповерење владе.
Предузећа која сносе повећане трошкове повезане са унапређеним безбедносним мерама за заштиту својих података не само од криминалаца већ и од упада владе.
Дипломатске тензије ако се ови поступци могу схватити као чин агресије, што доводи до потенцијалних напетости у међународним односима.
Ескалирајућа „трка у сајбер наоружавању“ између земаља, па чак и између владиних агенција и криминалних ентитета, што доводи до пролиферације напреднијег и потенцијално деструктивног сајбер оружја.
Нормализација хакерске културе у друштву, са дугорочним импликацијама на друштвене ставове према приватности, безбедности и ономе што се сматра легалним дигиталним активностима.
Хакерска овлашћења се злоупотребљавају за политичке добитке. Без контроле, ове тактике би се могле користити за сузбијање неслагања, контролу информација или манипулацију јавним мњењем, што би могло имати дугорочне импликације на стање демократије у земљи.