Пацијенти са АЛС-ом могу да комуницирају са својим мислима

Пацијенти са АЛС-ом могу да комуницирају са својим мислима
ИМАГЕ ЦРЕДИТ: Имаге Цредит: ввв.пекелс.цом

Пацијенти са АЛС-ом могу да комуницирају са својим мислима

    • Аутор Име
      Сарах Лафрамбоисе
    • Аутор Твиттер Хандле
      @Куантумрун

    Цела прича (користите САМО дугме „Налепи из Ворд-а“ да бисте безбедно копирали и налепили текст из Ворд документа)

    Амиотрофична латерална склероза (АЛС) је болест коју карактерише оштећење нервних ћелија, што доводи до губитка контроле над својим телом. Ово оставља већину пацијената у парализованом и некомуникативном стању. Већина пацијената са АЛС-ом се ослања на уређаје за праћење очију да би комуницирали са другима. Међутим, ови системи нису баш практични јер захтевају свакодневну поновну калибрацију од стране инжењера. На врху овог, КСНУМКС од КСНУМКС Пацијенти са АЛС-ом ће на крају изгубити способност да контролишу покрете очију, чинећи ове врсте уређаја бескорисним и остављајући пацијенте у „закључаном стању“.

    Прогресивна технологија

    Све се ово променило са Ханнеке Де Бруијне, 58-годишња жена која је претходно била доктор интерне медицине у Холандији. Дијагностикован са АЛС-ом 2008. године, као и многим другим оболелим од ове болести, Де Бруијне се раније ослањала на ове уређаје за праћење очију, али њен нови систем је драстично повећао квалитет њеног живота. После две године Де Бруијне је био “скоро потпуно закључан” према Нику Ремзију у Центру за мозак Универзитетског медицинског центра Утрехт у Холандији, чак се ослања на вентилатор да контролише њено дисање. 

    Постала је први пацијент који је користио новоразвијени кућни уређај који јој омогућава да својим мислима контролише компјутерски уређај. Две електроде су хируршки имплантиран у Де Бруијнеов мозак у пределу моторног кортекса. Нови мождани импланти читају електричне сигнале из мозга и могу да заврше задатке за Де Бруијнеа кроз комуникацију са другом електродом уграђеном у Де Бруијнеове груди. Ово се ради преко роботских удова или компјутера. На таблету причвршћеном за њену столицу она може да контролише избор слова на екрану са својим мислима и може спеловати речи за комуникацију са онима око ње.

    Тренутно је процес мало спор, око 2-3 речи у минути, али Ремзи предвиђа да би додавањем више електрода могао убрзати процес. Додавањем још 30-60 електрода, он може да угради облик знаковног језика, што би био брз и лак начин да се протумаче Де Бруијнеове мисли.