Дигиталне емисије: Трошкови света опседнутог подацима

КРЕДИТ ЗА СЛИКУ:
Слика кредит
иСтоцк

Дигиталне емисије: Трошкови света опседнутог подацима

Дигиталне емисије: Трошкови света опседнутог подацима

Текст поднаслова
Онлине активности и трансакције довеле су до пораста нивоа потрошње енергије јер компаније настављају да мигрирају на процесе засноване на облаку.
    • Аутор:
    • ime аутора
      Куантумрун Форесигхт
    • Новембар 7, 2022

    Сажетак увида

    Дата центар је постао суштинска компонента корпоративне инфраструктуре јер многа предузећа сада теже да се поставе као тржишни лидери у економији која се све више заснива на подацима. Међутим, ови објекти често троше много електричне енергије, што доводи до тога да многе компаније траже начине да смање потрошњу енергије. Ове мере укључују премештање центара података на хладнија места и коришћење Интернета ствари (ИоТ) за праћење емисија.

    Контекст дигиталних емисија

    Све већа популарност апликација и услуга заснованих на облаку (нпр. софтвер-као-услуга и инфраструктура-као-услуга) довела је до успостављања масивних центара података са суперкомпјутерима. Ови објекти са подацима морају радити 24 сата дневно и седам дана у недељи и укључивати планове отпорности на хитне случајеве како би испунили високе захтеве својих компанија.

    Дата центри су компонента ширег социотехничког система који постаје еколошки штетнији. Око 10 одсто глобалне потражње за енергијом долази од интернета и онлајн услуга. Предвиђа се да ће до 2030. године онлајн услуге и уређаји чинити 20 одсто светске употребе електричне енергије. Ова стопа раста је неодржива и угрожава енергетску сигурност и напоре за смањење емисије угљеника.

    Неки стручњаци верују да нема довољно регулаторних политика за надгледање дигиталних емисија. И иако су се технолошки титани Гугл, Амазон, Епл, Мајкрософт и Фејсбук обавезали да ће користити 100 одсто обновљиву енергију, они немају обавезу да испуне своја обећања. На пример, Греенпеаце је критиковао Амазон 2019. јер није испунио свој циљ да смањи пословање из индустрије фосилних горива. 

    Ометајући утицај

    Као резултат све већих финансијских и еколошких трошкова центара података, универзитети и технолошке фирме развијају ефикасније дигиталне процесе. Универзитет Станфорд жели да машинско учење учини „зеленим“ са мање енергетски интензивним методама и сесијама обуке. У међувремену, Гугл и Фејсбук граде центре података у областима са оштрим зимама, где окружење обезбеђује бесплатно хлађење ИТ опреме. Ове компаније такође разматрају енергетски ефикасније компјутерске чипове. На пример, истраживачи су открили да дизајни специфични за неуронске мреже могу бити пет пута енергетски ефикаснији када се подучава алгоритам од коришћења чипова оптимизованих за графичку обраду.

    У међувремену, појавило се неколико стартапа који помажу компанијама да управљају дигиталним емисијама кроз различите алате и решења. Једно такво решење је праћење емисија ИоТ-а. ИоТ технологије које могу да открију емисије ГХГ добијају све већу пажњу инвеститора јер препознају потенцијал ових технологија да обезбеде тачне и детаљне податке. На пример, Пројецт Цанари, компанија за анализу података са седиштем у Денверу која нуди систем за континуирано праћење емисија заснован на ИоТ-у, прикупила је 111 милиона долара финансирања у фебруару 2022. 

    Још један дигитални алат за управљање емисијама је праћење обновљивих извора енергије. Систем прати прикупљање и валидацију података о зеленој енергији, као што је она добијена из сертификата енергетских атрибута и сертификата о обновљивој енергији. Компаније попут Гоогле-а и Мицрософт-а такође постају све заинтересованије за сертификате енергетских атрибута заснованих на времену који омогућавају „енергија без угљеника 24/7“. 

    Импликације дигиталних емисија

    Шире импликације дигиталних емисија могу укључивати: 

    • Више компанија гради локализоване центре података уместо масивних централизованих објеката за уштеду енергије и подршку рачунарству на ивици.
    • Више земаља на хладним локацијама које користе предности миграције центара података у хладније области како би подстакле своју локалну економију.
    • Повећано истраживање и конкуренција за конструисање енергетски ефикасних или нискоенергетских компјутерских чипова.
    • Владе спроводе законе о дигиталним емисијама и подстичу домаће компаније да смање свој дигитални отисак.
    • Све више стартапа који нуде решења за управљање дигиталним емисијама јер се од компанија све више захтева да извештавају о свом дигиталном управљању емисијама инвеститорима одрживости.
    • Повећана улагања у решења за обновљиву енергију, аутоматизацију и вештачку интелигенцију (АИ) за уштеду енергије.

    Питања која треба размотрити

    • Како ваша компанија управља својим дигиталним емисијама?
    • Како другачије владе могу да уведу ограничења на величину дигиталних емисија предузећа?