Политички цензурисани Интернет: Да ли гашења Интернета постају ново дигитално мрачно доба?

• Аутор:
• ime аутора

  Куантумрун Форесигхт
• Може 2, 2023

Азија и Африка су два континента која су доживела највећи број гашења Интернета од 2016. Разлози које су владе наводиле за гашење Интернета често су били у супротности са стварним догађајима. Овај тренд поставља питање да ли су ова политички мотивисана гашења Интернета заиста усмерена на сузбијање ширења лажних информација или су средство за сузбијање информација које влада сматра незгодним или штетним по њене интересе.

Политички цензурисан Интернет контекст

Индија је 2018. била земља са највећим бројем искључења интернета које су наметнуле локалне владе, према међународној непрофитној организацији Аццесс Нов. Група, која се залаже за бесплатни глобални интернет, известила је да је Индија чинила 67 одсто свих искључења интернета те године. Индијска влада је често оправдавала ова затварања као средство за спречавање ширења лажних информација и избегавање ризика од насиља. Међутим, ова искључења се често спроводе након што је већ дошло до ширења нетачних информација, што их чини мање ефикасним у постизању њихових наведених циљева.

У Русији је владина интернет цензура такође била разлог за забринутост. Опсерваторија Монасх ИП (Интернет Протоцол) из Мелбурна, која прати интернет активности широм света, известила је да је брзина интернета у Русији успорила у ноћи инвазије на Украјину 2022. До краја прве недеље напада, влада Владимира Путина је блокирао Фејсбук и Твитер, као и стране канале вести као што су ББЦ Русија, Глас Америке и Радио Слободна Европа. Дописник о технологији и политици Ли Јуан упозорио је да би све већа руска цензура интернета могла да доведе до ситуације сличног кинеском Великом заштитном зиду, где су спољни извори информација на мрежи потпуно забрањени. Ови развоји постављају питања о односу између технологије и политике, као и о томе у којој мери би владама требало дозволити да контролишу и цензуришу информације доступне њиховим грађанима. 

Ометајући утицај

Забрана коју је руска влада увела на главне платформе друштвених медија дубоко је утицала на предузећа и грађане земље. За многе компаније, платформе друштвених медија као што је Инстаграм биле су кључне алатке за представљање њихових производа и услуга. Међутим, забрана је отежала овим предузећима да дођу до потенцијалних купаца, што је довело до тога да неке компаније повуку своје пословање из Русије. На пример, када су се платформа за е-трговину Етси и платни пролаз ПаиПал повукли из Русије, појединачни продавци који су се ослањали на европске купце више нису могли да послују.

Утицај забране на руски приступ интернету такође је навео многе грађане да прибегну емигрирању у оближње земље како би повратили приступ онлајн услугама. Повлачење оператера са оптичким влакнима, као што су амерички провајдери Цогент и Лумен, довело је до спорије интернетске брзине и повећања загушења, што отежава људима приступ информацијама и повезивање са другима на мрежи. Руска „дигитална гвоздена завеса“ могла би да се заврши у строго контролисаном, државном онлајн екосистему попут кинеског, где влада строго цензурише књиге, филмове и музику, а слобода говора практично не постоји. 

Што је још важније, политички цензурисани Интернет може олакшати ширење дезинформација и пропаганде, јер владе и други актери могу користити цензуру да контролишу нарацију и манипулишу јавним мњењем. Ово може озбиљно да утиче на друштвену стабилност, јер може да подстакне поделе и сукобе унутар друштава.

Импликације политички цензурисаног Интернета

Шире импликације политички цензурисаног Интернета могу укључивати:

• Службе за хитне случајеве, као што су јавно здравље и безбедност, на које утичу честа искључења, што отежава комуникацију и ажурирање људи којима је потребна.
• Аутократске владе и војне хунте све више користе замрачење интернета да спрече побуне, револуције и грађанске ратове. Слично, овакви замрачења ће резултирати мањом организацијом и координацијом друштвених покрета, смањујући способност грађана да изврше промјене и заговарају своја права.
• Ограничење алтернативних извора информација као што су независни медији, стручњаци за појединачне теме и лидери мишљења.
• Ограничена размена идеја и приступ информацијама, који су кључни за информисано доношење одлука и демократске процесе.
• Стварање фрагментираног интернета, смањење протока и брзине идеја и информација преко граница, што доводи до изолованијег и мање глобално повезаног света.
• Проширење дигиталног јаза ограничавањем приступа информацијама и могућностима за оне који немају приступ нецензурисаном интернету.
• Ограничен приступ информацијама и ресурсима за обуку, спречавајући раст и напредовање радника.
• Потиснуте информације у вези са питањима животне средине, ометајући напоре за решавање и ублажавање утицаја климатских промена.

Питања која треба размотрити

• Шта иначе мислите да политички цензурисани интернет може утицати на друштво?
• Које су могуће технологије које се могу појавити да се супротставе (или појачају) интернет цензури?